Varijanta na srpskom jeziku (hidrauličNo, frakturiSANJE), tj. otvaranje pukotina, pretpostavljam da vam je to potrebno, čak nailazim i na "fracking" u tekstovima.

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, nažalost ne mogu da otvorim ceo sajt:
http://www.mininginstitutebor.com/bor_novi/cms_images/za saj...
Frakturisanje ugljenog sloja vrši se pomoću vazduha visokog pritiska, ...

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:90-Oign...
a pod tlom se uveliko radi hidraulično frakturisanje zemlje, engl. fracking, što za cilj ima dodatno slabljenje zemljine kore na željenim mestima, a sve pod izgovorom traženja gasa pod zemljom

Energoportal - Agencija za energetiku Republike Srbije:
http://www.energoportal.info/
Škriljci zagađuju vodu

VAŠINGTON - Kontroverzna tehnika proizvodnje prirodnog gasa hirdauličnim drobljenjem škriljaca, koja je revolucionarno podigla proizvodnju te energetske sirovine u SAD, izaziva kontaminaciju pijače vode, stoji u izveštaju koji je ove nedelje objavila američka Nacionalna akademija nauka. “Utvrđeno je sistematsko prisustvo metana u 51. od 60 ispitanih izvorišta pijaće vode u regionu Pensilvanije, izazvano procesom hidrauličnog drobljenja škriljaca”, konstatuje se u izveštaju. Navodi se da je prisustvo metana 17 puta veće od proseka u područjima gde se ne proizvodi gas iz škriljaca. Hidraulično drobljenje koristi mešavinu vode, peska i hemikalija koju pod velikim pritiskom injektuje u pokotine između stena kako bi oslobodila u tim formacijama zarobljeni prirodni gas i naftu. UPI

Predstavnički dom francuskog parlamenta je ove nedelje prvi u svetu izglasao zabranu korišćenja kontroverzne tehnologije eksploatacije prirodnog gasa iz škriljaca, tzv. hidrauličkim drobljenjem. Novi postupak je revolucionalno podigao proizvodnju iz ovih nekonvencionalnih izvora u SAD (trenutno podmiruje 25% potreba te zemlje za gasom), ali su stručnjaci utvrdili da hemikalije koje se pod visokim pritiskom ubrizgavaju u stene sa vodom i peskom ozbiljno kontaminiraju izvore pitke vode. Zakon o zabrani ovog načina proizvodnje gasa treba da usvoji i gornji dom francuskog parlamenta, 1.juna, da bi stupio na snagu.

Možda će vam ovaj tekst biti od pomoći:
http://88.198.41.241/test/rezerve-nafte/
Hidraulično lomljenje
Ključna i najbitnija stvar se zove „hidraulično lomljenje“, jer ova tehnologija bušenja sada čini dostupnim ogromne rezerve koje se nalaze u škriljcu.

Ono što je najvažnije je da se ispostavilo, da je nova tehnika bušenja pod imenom „hidraulično lomljenje“ faktor koji donosi promene. Pomoću te tehnologije će biti dostupne velike rezerve naftnog škriljca. Teksaški majstori za bušotine su otkrili način da sa visokim pritiskom upumpavaju vodu u izvor, pomešanu s peskom, na taj način lomeći škriljac i oslobađajući prirodni gas. Pesak drži pukotine otvorenim, prevenirajući kolabiranje škriljca i zatvaranja rupe. Kao rezultat ovog procesa, za samo dve godine su SAD dodale 100 godina upotrebe prirodnog gasa, a cena ovog energenta se prepolovila gotovo za polovinu u odnosu na 2008.

Mada je dosta toga napisanog u vezi sa vađenjem naftnog gasa, tehnologija „hidrauličnog lomljenja“ nije toliko eksploatisana što se tiče nafte. Američko ministarstvo za energetiku predviđa da će se proizvodnja nafte u SAD povećati prvi put nakon 40 godina. Pre isteka ove decenije, predviđa ministarstvo, proizvodnja sirove nafte u Sjedinjenim Državama će se povećati za dva miliona barela dnevno.

„Prljava“ tehnologija?
Hidraulično lomljenje, ili kako ga neki nazivaju „fracking“ je prilično kontroverzno. Neki ekološki aktivisti tvrde da će uništiti rezerve pitke vode u zemlji. Čak je napravljen i dokumentarac „Gasland“ koji se bavi ovom tematikom.

Postoje izvesne zakonodavne začkoljice što se tiče „frackinga“, jer iz nekog razloga, on nije u potpunosti pravno regulisan. Neki (sa manje skrupula) ubrizgavaju dizel gorivo i hemikalije u bušotine, ne samo vodu i pesak. Mnogi od njih se ne bave adekvatno vodenim otpadom, a drugi privlače investitore preterujući u brojkama. Rešenje je vrlo jednostavno – precizan zakon. Formiranje pravne regulative se upravo dešava mnogim američkim državama.

Uglavnom, indikativno je da nijedna bušotina koja koristi hidraulično lomljenje nije zatvorena, mada je žalbi mnogo.

Evo i na HR:
http://www.vecernji.hr/vijesti/plin-poljskoj-moze-znaciti-eu...
Još uvijek postoje neke dvojbe zbog utjecaja na okoliš tog postupka lomljenja škriljevca na dubini do šest kilometara, pri kojem se uštrcavaju kemikalije i pijesak da bi se lomile ploče škriljevca i izvukao plin iz njih (hidraulično lomljenje, "fracking").

Ovde je isti tekst sa Vikipedije ali na bugarskom:
http://bg.wikipedia.org/wiki/Хидравлично_разбиване
Хидравлично разбиване

разбиване = drobljenje

Na poljskom:
http://pl.wikipedia.org/wiki/Kruszenie_hydrauliczne
Kruszenie hydrauliczne

Kruszenie = drobljenje